Ova biljka, kod nas poznata kao veliki kaćunak ili močvarna orhideja spada u višegodišnje zeljaste biljke. Ima dvojnu krtolu i nerazgranatu stabljiku visine 30-60 cm koja je na poprečnom preseku okrugla, a u gornjem delu uglasta. Stabljika je obično jako ljubičasta i skroz pokrivena listovima. Listovi su linearno lancetasti, na vrhu izvučeni u dugačak šiljak i štrče uspravno. Na licu su tamno zeleni i sjajni, a na naličju plavičastozeleni sa istaknutim nervima. Cvetovi su mnogobrojni, purpurno crveni, krupni, složeni u izduženu rastresitu cvast i dosta udaljeni od stabljike. Brakteje su lancetaste, na vrhu šiljaste, obično po malo purpurne. Jednake su ili duže od plodnika, sa 3-7 nerava koji mogu biti mrežasto povezani. Plodnici su izduženo linearni, spiralno uvijeni i duž uglova ljubičasto-purpurnocrveni. Listići perigona su slobodni, sa 3 nerva. Spoljašnji su izduženi, na vrhu zatupasti i jako povijeni unazad, dok su bočni unutrašnji kraći, uži, skoro eliptični, povijeni unapred jedan ka drugom i zajedno sa srednjim spoljašnjim grade kacigu. Cvast uzana, jer su cvetovi dosta priljubljeni uz osovinu cvasti.
Stanište ove biljke predstavljaju zabarene livade i obodi bara i spada u subatlantsko-submediteranske vrste.
Cveta od maja do juna i oprašuje se entomofilijom - cvetovi ne proizvode nektar i oprašuju ih neiskusne radilice bumbara sistemom prevare vezane za ishranu. S obzirom da nove radilice izlaze iz gnezda sve vreme, prevara funkcioniše tokom celog perioda cvetanja, a ne samo u prvim danima.
Koristi se za lečenje dijareje, kašlja, promuklosti i raznih oboljenja organa za disanje. Naročito se koristi za decu i starije osobe. Takođe može da se pije kao sredstvo za uživanje, kao poslastica ili hranljivi napitak. Često se daje zajedno sa lekovima koji sadrže sluznicu da bi zaštitila sluzokožu. Koristi se i kao protivotrov, a iz nje se može dobiti i brašno koje se koristi za dijetalne kaše i druga jela.
Literatura:
Linkovi:
Pripremila: Milica Cvijović IV-4