Žuta perunika je višegodišnja zeljasta biljka. Stabljika joj je visoka 50-150 cm. Kao i kod drugih vrsta ovog roda, stabljika polazi od razgranatog debelog rizoma, pomoću koga biljka prezimljuje nepovoljne uslove u toku zime. Rizom je debljine oko 2 cm. Listovi su sabljasti, prizemni, dugi koliko i stabljika ili nešto kraći. Listovi su široko linearni, širine do 2,5 cm. Stabljika je razgranata, sa nekoliko cvetova. Cvetovi su na dugim drškama, ne mirišu. Perigon je žute, ljubičaste ili plave boje, često prošaran ljubičastim nervima. Cev perigona je kratka, upola kraća od plodnika. Spoljašnji režnjevi su jajasti, dužine 5-7 cm, naglo se sužavaju u nokatac. Režnjevi su pretežno žuti, u sredini narandžasti, sa crvenkastomrkim nervima. Unutrašnji režnjevi su mali, linearno lancetasti, dugi oko 3 cm. Režnjevi žiga su izduženo jajasti, dugi do 4,4 cm.
Ova biljka naseljava vlažna i plavna staništa pored reka, potoka, kanala, bara, jaruga, močvara. Rasprostranjena je u Evropi, Maloj Aziji, Kavkazu, zapadnom Sibiru i severnoj Africi. Kod nas je dosta česta na opisanim staništima. Česta je i u okolini Beograda, pored kanala i bara.
Močvarna žuta perunika, kao i druge vrste roda iris imaju visok potencijal za gajenje. Biljka se veoma lako presađuje, tako što se prenese deo rizoma ili ceo rizom, koji se ukorenjuje bez teškoća. Važno je samo da ima dovoljno vode u podlozi. Pogodna je za gajenje u staništima koja su vlažna ili čak podvodna, gde ova biljka pokazuje veliku vitalnost i brzo se širi. Sami listovi, koji su dugi i sabljasti, mogu biti veoma dekorativni, a u toku cvetanja su svakako još i lepši.
Po nekim podacima, semena se mogu koristiti kao izvanredna zamena za kafu. Treba ipak biti oprezan zbog moguće otrovnosti. Od cvetova se dobija veoma lepa žuta boja. Od korena se dobija braon boja. Podzemni delovi sadrže tanine i karakteristična etarska ulja. Koren je korišćen protiv zubobolje.
Pripremio: Aleksandar Budovalčev, IV-4