Slamarstvo
Slama, kao meterijal za umetničko izražavanje, koristi se od sredine prošlog veka, a njena priprema je služen i dugotrajan proces. Nepromenljiva je poput zlata, neznatno patinira i nikada ne bledi. Slike rade viſestruko talentovane, kreativne, strpljive Bunjevke koje se zovu slamarke. Njihovi prsti precizno slažu, savijaju, uklapaju, kroje, proſivaju, vezu, pletu, prepliću, tkaju i fiksiraju sastavne elemente na jednoj ili viſe ravni. Na kraju procesa, dobija se blistav zlatno žuti kolaž, asamblaž, mozaik, slamena intarzija, inkrustacija, reljef ili filigran… Kako tačno dati odrednicu ovakvoj rukotvorini? I naravno, u svom bogatstu tehnika, u dugotrajnom procesu najrazličitijih mogućnosti igre, treba znati pravu meru, da se ne pretera i neizgubi glavna ideja. Svaka slika ima izvanredan scenario koji kipi od događaja, poput pehara izorilja kroz koji se provlači nezaboravna melodija detinjstva, kada je život tekao lagano, bez buke, poput ravničarskih reka ili uspavanih rukavaca. Potpuno definisan izraz, jasan koncept I cvrsto kompoziciono rešenje – okosnica su svake slike. Temati su puni optimizma, suptilnosti i čistih emocija, sa pecatom ličnog i proživljenog. U njima je zgusnuta poezija, enigma, idila i šarm igre. Maštovitost i tajnovita snoviđenja prožimaju se sa narodnom mudrošću i poentom življenja na ovim prostorima, tako da se kreacije Bunjevki nadovezuju na stvaralaštvo naive.
Lični doživljaj i narativnost vrlo su bitni u genezi nastajanja autentične atmosfere. U težiſtu slike stoji unutraſnju duhovno I psiholoſko stanje predstavljenih figura koje konstantno komuniciraju sa posmatračem ili međusobno, prenoseći poruku značenja, značaja I vekovnog trajanja na ovim prostranstvima. Reflektuju temperament, snažnu energiju, unutrašnji impuls, gest, ritam i zamah. Pulsiranje života i povezanost univerzuma u dosluhu sa prirodom stvara celoviti izraz i ravnotežu realnog i irealnog. Klas, zrno, hleb, sunce, ravnica i ljubav čine poentu ove izložbe, koja predstavlja simbolični izbor žanr motiva vezanih za radove na polju i salašu. Pevac, rode, kosac, risar i risaru&#a, pralja i mlekarica, jahač na belom konju, salaši, đeram i neizostavni suncokreti su, zapravo, simbolično upotrebljeni motivi i metafore. Slamom se mogu postići sve najtananije slikarske nijanse, valeri, gradacije i lazuri. Njom se mogu naslikati iskonske teme, anđeoska krila, sve sveci, Majka Božija. Slamom se dočarava zlatna nebeska svetlost, postižu se rustika I modeluju se najrazličitiji oblici. Somborske slamarke izložile su najsjajnije “Bunjevačko zlato”, pa ih sa provom možemo nazvati pletisankama iz pesme “Mežu javom i med snom”. Uostalom, i Laza Kostić je dvanaest godina bio Somborac, i ništa nije slučajno. “
Pripremio: Vladimir Parcetic, VI-5