Bajski kanal
Uvod
Bajski kanal nalazi se u mađarskom i vojvođanskom delu Bačke. Proteže se od grada Baje, pa sve do Velikog bačkog kanala u koji se uliva. Bajski kanal prolazi 2 km od Bačkog Brega, Koluta i Bezdana. Obale su obrasle trskom, dok se uz njih prostire mnoštvo lokvanja koji pružaju sklonište skoro svim ribljim vrstama. Kanal okružuje šuma nazvana Karapandža, koja se nalazi se u sastavu severnobačkog šumskog područja koji nadzire JP "Vojvodinašume". Bajski kanal slovi za najčistiju kanalsku vodu u Srbiji. Upravo ukrasi (lokvanji i mnoštvo riba) vodenog dragulja Somborske opštine, kako ga neki nazivaju, odlika su čistih voda.
Istorija
Iako većina ljudi misli da kanal izvire u, već pometnutoj Baji,
upravo zbog imena koji je dobio po tom gradu, ti navodi nisu tačni. Godine 1700. kanal je ustvari bio levi tok Dunava, i negde u 18.
veku, kada je Dunav promenio svoj tok, Bajski kanal je ostao odsečen od svog izvora. Marija Terezija je uvidela da taj odsečeni deo
Dunava ima potencijal da olakša transport robe i naredila je da se reši problem velikih meandara koji su krasili buducći kanal.
To je rešeno prokopavanjem korita na dva mesta, kod Baje i kod prevodnice Šebešfok. Prevodnica je izgrađena 1875. godine. Široka je
9,5 m. Komora koja se nalazi između donje i gornje glave prevodnice nije ozidana već je ostavljen trapezni zemljani kanalski profil.
Imala je dva para dvokrilnih kapija okrenutih tako da omogućavaju plovidbu samo u slučaju viših vodostaja u kanalu Baja - Bezdan u odnosu na kanal Bezdan - Bačko
Gradište. Regulisanje protoka iz kanala Baja - Bezdan ostvarivano je pomoću otvora sa obe strane donje kapije koji su se po potrebi otvarali i zatvarali. Objekat
kao prevodnica praktično nije nikada ni korišćen, danas se koristi kao sigurnosna ustava. Onda uopšte nije čudno što stari ljudi, kada govore o odlasku na kanal,
često koriste izraz `iđemo na Dunav`. Kanal se, kako kaže moja baka, poslednji put izlio 1956. godine. Bački Breg koji je na malo većoj nadmorskoj visini
od samog kanala, nije pretrpeo veću štetu, za razliku od Koluta i Bezdana.
Značaj za turizam
Bajski kanal ima divna kupališta. Osim najpoznatijih (Nova plaža i Topolice) postoje i brojni dokovi, (prilazi) koji se protežu skoro celom dužinom kanala. Oni su veoma pogodni za ulazak u vodu,a napravljeni su od strane meštana okolnih sela. Uz obalu se mogu videti i brojni drveni čamci koji se koriste za ribolov, ali i za opuštajuće vožnje kanalom, pri cemu čamci nekad posluže i za ulazak u vodu. Do nedavno, "Plaža" na koju većinom odlaze Brežani, bila je ruševna i neposećena. Ali, zahvaljujući akciji koji su organizovali sami meštani Brega, uz velikodušnu novčanu pomoć određenih ljudi, "Plaža" je sada sređena, napravljen je dugačak mol i donesen je pesak. I mladi i stari je u letnjim danima svakodnevno posećuju. Napravljen je teren za odbojku koji je učinio da mladi dolaze na plažu u mnogo većem broju nego što je to bilo ranije,druže se i prave male turnire. Sam kanal se leti šareni od mnogih dušeka, raznih lopti i dečijih rukavaca i guma za plivanje. Voda se brzo zagreje i veoma je prijatna. Oko kanala se mogu naći mnogobrojne vikendice koje su pravi mali raj za sve one koji znaju kako da uživaju u prirodi i svežem vazduhu. Na južnome delu Bajskoga kanala nalazi se deo hrvatskog državnog područja, na kom je smešteno naselje Kenđija. Na vikendicama se okupljaju društva, porodice, peče se roštilj, kuva parikaš, i druženje traje do dugo u noć, ili do narednog jutra, što se naravno proprati noćnim kupanjima. Od proleća, pa sve do jeseni, može se sresti po neki kamper,a sezona se obično otvara 1. maja kada se više ljudi može sresti na kanalu nego u selu. Ljudi proslavljaju taj praznik okupljeni u velikim kampovima, od po petnaestak ljudi, sa mnogo šatora, u vec pomenutim vikendicama, a neki samo šetaju i koriste slobodno vreme uzivajući na suncu.
Ribolov
Vode kanala su poznate po ulovu šarana, a naročito amura po kojem je ribolovačko drustvo "AMUR" i dobilo ime. Postoji velika verovatnoća da ce na udicu doći
pravi kapitalci amura od preko 15 kg. Najpoznatiji teren za
lov amura je "Šira" koja se nalazi u blizini Bezdana, kao i tereni oko Bačkog Brega. Osim navedenih ribljih vrsta, lovi se i krupna babuška,
terpan (cverglan), bucov i sve vrste bele ribe, a takođe se mogu upecati sve vrste grabljivica: štuka, som, smuđ, a u zadnjih desetak godina
Bajski kanal postao je izuzetno poznat po ulovu kapitalnih primeraka basa.
Osim ribolova sa obale, postoji mogućnost iznajmljivanja čamaca.
Linkovi
Pripremila: Tamara Gloginja, IV-3
