Veverica
Sciurus vulgaris
Taksonomija
- Carstvo: Animalia
- Tip: Chordata
- Razred: Mamalia
- Red: Rodentia
- Porodica: Sciuridae
- Rod: Capreolus
- Vrsta: Sciurus vulgaris
Karakteristike
Veverica je duga oko 45 cm, zajedno sa repom, a teška 300-400 grama.
Ima prekrasan rep, dug i obrastao dugačkom, gustom dlakom.
Služi joj kao kormilo kad skače kroz vazduh, kao i za održavanje ravnoteže dok juri po granama drveća.
Ima vrlo snažne sekutiće, koji joj neprekidno rastu tako da je, da bi ih istrošila, prisiljena da glođe i gricka po ceo dan.
Dugo se zadržavaju na drveću pa su im udovi prilagodeni penjanju.
Na šapama ima pet prstiju, razmeštenih kao prsti na našoj šaci i može lako da hvata predmete i da se hvata za razna uporišta.
Pomoću dugačkih, šiljatih kandži vešto se penje po deblima i granama drveća.
Dugačke zadnje šape joj služe za skokove od nekoliko metara. Njeno krzno je lepe crvenkasto smeđe boje, a bele s trbušne strane. Nekima je leti krzno tamno poput uglja.
Zimi postaje sivo. Na uspravnim ušima imaju pramenčić dlaka.
Stanište
Veverica živi na hrastu, boru, jeli i bukvi, u senovitim i vlažnim šumama. Rasprostranjene su u čitavoj Evropi, Aziji i Americi, nema ih samo u Australiji i na Madagaskaru. Kad nastupi zima povlači se u gnezdo koje je okruglo i izgleda kao velika lopta. Najraširenija je Evropska veverica ili riđa veverica (Sciurus vulgaris) - vrsta arborealnih veverica iz roda Sciurus. Evropske veverice su svaštojedi, glodari koji žive na prostoru skoro cele Evroazije. Medutim, u Britaniji broj ovih veverica je drastično opao usled uvođenja sive veverice iz Severne Amerike.
Ishrana
Veverice se hrane semenkama, plodovima, gusenicama, sasvim mladim pticama i jajima, čak i strvinama, a glođu i koru drveća, pa mogu biti i štetne. Ipak najviše vole žir, lešnike i orahe. Dok jedu, obično sede na zadnjim šapama, sa repom savijenim duž leđa. Zalogaje prinose ustima prednjim šapama, zubima pregrizu koru i onda prstima vade sadržaj. Osim semenki i koštica veverica jede borovnice i gljive. Do voća joj nije stalo, ali će oguliti čitavo meso sa krušaka i jabuka da dode do koštica. Na žalost, velik je prijatelj jaja, pa pljačka sva gnezda na koja naiđe pri svojim skitnjama, a isto tako ne štedi mlade ptice pa se štaviše usuđuje da napadne i odrasle ptice. Čim veverica ima dovoljno hrane, odmah počinje da sakuplja rezerve za kasnija vremena.
Razmnožavanje
Najaktivnije su u kasnu zimu kad im počinje parenje. Mužjaci izvode veličanstvene akrobacije. ženka bira najjačeg, ali se neće dvaput pariti sa istim. Mladunci nemaju zube, ni krzno. Ženka se koti leti dva puta i okoti od 3 do 7 mladih. Kad se okote , male veverice su slepe, gole i slabašne. U toplini gnezda i pod velikom pažnjom majke, počinju se razvijati, dobijati krzno i šapice im postaju čvršće. Kad navrše mesec dana prestaju da sisaju majčino mleko i počinju da se hrane voćem i semenkama kao odrasle. Ubrzo nauče da se penju po stablima i da održavaju ravnotežu repom.
Zanimljivosti
Kada je veverica uplašena i osecća da je u opasnosti, ona cće u početku ostati nepokretna.
Ako je na zemlji, popeće se na obližnje sugurno drvo, a ako je već na drvetu zaokružiće stablo, pritisniti ga nasuprot kore drveta i čvrsto ga držati svojim telom.
Da bi obmanula potencijalne predatore ide neobičnim putanjama.
Postoji oko 300 vrsta veverica širom sveta. Veličina naravno varira. Siva veverica npr. može biti 3 puta veća od crvene, ali manja od lisičje veverice. Veličina odrasle veverice je oko 18 inča i teška je oko kile i više.
Veverice mogu živeti 10 - 12 godina. Nakon 6 godina se smatraju starim.
Veverice međusobno komuniciraju kroz različita oglašavanja i mirisne oznake. One takode koriste repove kao signalni uređaj, trzaju ih kada su uznemirene da bi upozorile druge veverice od potencijalne opasnosti.
Pripremio: Blagojević Nina , IV-3
