Slepi miševi
Opšti opis
Slepi miševi su red sisara koje karakteriše sposobnost
aktivnog leta i eholokacije. Krila su im od kože koja je čvrsto razapeta između dugih
prstiju njihovih šaka i zglobova. Slepi miševi obično love noću a odmaraju se
tokom dana, viseći naglavačke u pećinama, šupljem drvetu, ili zgradama. Neke vrste
slepih miševa žive same, a neke u grupama od po hiljadu i više jedinki. Mnoge ženke
slepih miševa skupljaju se u „obdaništima“ — kolonijama u kojima ostavljaju
svoje mladunce da se zajedno greju jedni do drugih dok one odlaze u lov.
Danas slepi miševi čine skoro jednu četvrtinu ukupnog broja svih sisara. Postoje dve glavne
grupe slepih miševa: Prvu (Megachiroptera) čine leteće lisice. Ovi slepi miševi imaju
glavu nalik na lisice i hrane se uglavnom biljnim materijama, što znači voćem, cvećem,
nektaom i polenom. U potrazi za hranom koriste svoje krupne oči i oštro čulo mirisa.
Pripadnici druge grupe (Microchiroptera) slepih miševa uglavnom su mesojedi koji se hrane insektima, sitnim
sisarima, žabama, pticama, pa čak i ribama. Ovi slepi miševi najčešće love noću,
koristeći se eholokacijom za određivanje mesta na kome se nalazi njihov plen. Kroz nos ili usta oni
proizvode piskavi zvuk visokog tona, a potom koriste svoje velike uši da uhvate odjek koji im se vraća.
Na osnovu toga oni stvore sliku o okolini i zatim se velikom brzinom upućuju prema insektima u letu, čak
i po mrklom mraku.
Slepi miševi-krvožedni vampiri?
Danas, u vreme kada nauka i tehnologija svakodnevno pružaju nove informacije, otkriveno je da slepi miševi – u stvari – mogu veoma značajno da pomognu čovjeku. Grad Media u Teksasu poznat je i kao glavni grad teksaškog jabučarstva. Tu Bakster Adams uzgaja jabuke uz pomoć naročitih letećih saveznika. "Nikada gotovo ne koristimo insekticide jer ih tamane ptice i slepi miševi”, kaže Adams. Purpurni martinsi štite voćnjak danju – slepi miševi-noću. Koliko zapravo noćni čuvari novca uštede voćarima? Cilj programa je utvrditi tu vrednost u dolarima što je preciznije moguće. Naučnici su odlučili da prebroje milione slepih miševa koji iz Meksika svakog proleća stižu u centralni Teksas. "Ovi slijepi miševi pojedu za jednu noć insekata količinski i do tri četvrtine sopstvene mase. Ako izmerite samo polovinu mase slepog miša i to pomnožite sa 20 miliona dolazite do nevjerovatne cifre od 200 tona insekata svake noći", kaže dr Geri Mekraken sa Univerziteta države Tenesi iz Noksvila. Upotrebom savremenih termalnih snimaka i enormnih komjuterskih mogućnosti, kamera beleži na osnovu telesne toplote svakog slepog miša koji prođe kroz okvir. Sadašnaj istraživanja imaju korene u primeni meteorološkog radarskog sistema. 1995, nacionalni meteorološki zavod očitao je podatke koji su ukazivali na munje i nevreme iako je nebo bilo čisto. Istovremeno, takvi podaci stizali su i sa lokacija za koje se zna da su pećine pune slepih miševa. To je dovelo do zaključka da svake noći centralni deo južnog Teksasa preplave milioni gladnih slepih miševa. "Svake godine milijarda dolara potroši se na insekticide kojima se zaprašuju polja kukuruza. Koliko je insekata ovde – oko milijardu." Slepi miševi dakle doprinose poljoprivredi sa skoro milijardu dolara. Naučnici još pokušavaju da utvrde precizne brojke, ali je za neke ljude vrednost postojanja slepih miševa u ovom kraju veća od novca. "Da, mi ih stvarno volimo, kaže Bakster Adams. Slepi miševi su, kako kaže, već mnogo godina dobar komšija koji uvijek odradi svoj deo posla.
U carstvu slepih miševa
Mnogobrojne pećine i drugi speleološki objekti u
Srbiji predstavljaju jedno od najvažnijih
boravišta slepih miševa. U mnogima od njih nalaze se poslednja carstva ovih malih, korisnih i
ugroženih noćnih sisara.
Slepi miševi su po svom izgledu, morfofiziološkim odlikama i ponašanju jedna od najčudesnijih
i najinteresantnijih grupa živih bića na zemlji. Oni su jedina grupa sisara koja je sposobna da aktivno
leti. Poznato je oko 1.000 različitih vrsta ove visokoadaptivne grupe koja naseljava skoro sva kopnena
područja Zemlje, izuzev krajnjih severnih i južnih delova naše planete.
U Evropi živi trideset vrsta u skoro svim kopnenim staništima. To su mali noćni sisari koji se
orijentišu i love u tami pomoću ultrazvuka. Hrane se noćnim insektima i tako regulišu njihovu
brojnost, te su značajni i korisni članovi ekosistema. Poslednjih nekoliko decenija njihova brojnost je
dramatično opala tako da je cela grupa ugrožena usled različitih antropogenih uticaja. Glavni
razlozi njihovog nestanka jesu degradacija staništa (koja dovodi do gubitka izvora ishrane i mesta skrivanja i
boravka), trovanje i kontaminacija usled velike upotrebe pesticida i drugih hemikalija, direktno ubijanje, proganjanje
i uznemiravanje.
Svi slepi miševi u Evropi zaštićeni su. U Srbiji je do sada evidentirano dvadeset šest vrsta slepih
miševa koji su Uredbom Vlade Srbije zaštićeni kao prirodne retkosti. Boravišta (odmarališta ili
skrivališta) slepih miševa su pećine i drugi podzemni objekti, šuplja stabla i građevine. Njihova
najznačajnija boravišta su speleološki objekti kojih u Srbiji ima preko 1.000. Zavod za zaštitu
prirode Srbije započeo je 1999. godine specijalni projekt biospeleoloških istraživanja u cilju zaštite
ovih objekata i njihovog živog sveta. Grupa speleologa i biospeleologa Zavoda obišla je veliki broj
pećina, jama i potkapina širom Srbije. Autor ovog teksta član je biospeleološkog tima koji radi
na proučavanju i zaštiti slepih miševa. U ovom prilogu dat je kratak tekst o rezultatima dosadašnjih
istraživanja slepih miševa i neke dokumentarne fotografije koje su tom prilikom snimljene.
U više speleoloških objekata pronađene su manje ili veće grupe slepih miševa, a u nekim pećinama otkrivene su i veće kolonije koje predstavljaju poslednja carstva ovih ugroženih vrsta u Srbiji i Evropi. Osnovni cilj ovog istraživanja bilo je prikupljanje podataka o prisutnim vrstama, njihovoj brojnosti, sezonskoj prisutnosti, problemima njihove zaštite… Rezultati tih istraživanja su impresivni jer smo pronašli veći broj značajnih lokaliteta ovih retkih i ugroženih vrsta koji dosad nisu bili poznati. Na osnovu svih dosadašnjih istraživanja, na kojima su radili brojni stručnjaci preko pet decenija, evidentirano je da u speleološkim objektima u Srbiji živi dvadeset jedna vrsta slepih miševa. Deset vrsta isključivo ili često živi u pećinama i u njima borave tokom cele godine. Ostalih jedanaest vrsta sreću se povremeno ili retko, i to uglavnom tokom zimskog perioda, kad provode svoj zimski san odnosno hibernaciju. Posebno treba istaći da se jedanaest vrsta slepih miševa koji se sreću u speleološkim objektima u Srbiji nalazi na Crvenoj listi sveta kao globalno ugrožene vrste. U pećinama Srbije danas se sreću veće ili značajne populacije osam globalno ugroženih vrsta – sredozemni potkovičar (Rhinolophus blasii), južni potkovičar (Rhinolophus euryale), veliki potkovičar (Rhinolophus ferrumequinum), mali potkovičar (Rhinolophus hipposideros), dugokrili ljiljak (Miniopterus schreibersii), dugoprsti večernjak (Myotis capaccinii), šiljouhi večernjak (Myotis emarginatus) i veliki mišouhi večernjak (Myotis myotis).
U speleološkim objektima slepi miševi su uglavnom bezbedni. Ipak, u nekim pećinama, pojedini posetioci često uznemiravaju, ubijaju ili hvataju slepe miševe. Postojeća zaštita slepih miševa u ovim objektima uglavnom je administrativna i opšta (zaštićena su njihova staništa i neka boravišta), te su poslednjih godina pokrenute akcije njihove aktivne zaštite. Zaštita slepih miševa u posebno značajnim speleološkim objektima u Srbiji dobila je visok prioritet kako bi se ova interesantna, korisna i ugrožena grupa zaštitila od daljeg nestajanja u svojim poslednjim značajnijim boravištima.
Zanimljivosti
Klimatske promene izazivaju pomeranja u životinjskom svetu pasu se neke vrste pojavile tamo gde ih nikad nije bilo. Najsvežiji primer su slepi miševi koji se iz vrelih južnih krajeva Evrope sele ka severu. Tako se jedna vrsta mediteranskih letećih sisara pojavila u Srbiji, a zabeleženi su primerci još severnije, u susednoj Mađarskoj. Slepi miševi se okupljaju u velikom broju na mestima poput pećina, šupljih debla, tavana kuća i druga mesta koja su zaštićena od grabljivica, sunčeve toplote, niskih temperatura i kiše. Smatra se da ovi leteći sisari usled velikih klimatskih promena menjaju svoja staništa u potrazi za hranom. Brojnost slepih miševa je u poslednje vreme smanjena, mada imaju malo prirodnih neprijatelja. Glavni uzrok leži u gubitku staništa zbog krčenja šuma, uništavanja vodenih i močvarnih površina i obnavljanja starih građevina.
Literatura
- Enciklopedija: BREM
Linkovi
Pripremio: Subotić Matea, IV-3
