Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

CRVENA ČAPLJA
Ardea purpurea

Taksonomija

Carstvo: Animalia
Koleno: Chordata
Razred: Aves
Red: Ciconiiformes
Porodica: Ardeidae
Rod: Ardea
Vrsta: A. purpurea

Uvod

Crvena čaplja (Ardea purpurea Linn. 1766), nazvana još i čaplja danguba, čaplja mrka, zmijar, čađo, spišac, ptica je vodarica ili močvarica pripadnica hrvatske ornitofaune. Dosta je velika ptica. Visoka je 80-90 cm, duga je otprilike isto toliko. Teška je 0.5-1.3 kg, a raspon krila joj je 120-150 cm. Nešto je manja od sive čaplje, od koje se razlikuje po svom crvenkastosmeđem perju, i, kod odraslih, tamnije sivim leđima. Čelo i gornji deo glave zajedno s ukrasnim perima je crno, kao i prsa i stomak, a tamniji su i delovi ramena i delovi prsa. Crne pruge se pružaju od kljuna, ispod lica do prsa, a perje vrata i delovi lica su kestenjastosmeđi. Ima uži žuti kljun, koji je kod odraslih svetliji za vreme sezone parenja. Purpurno-crvene nijanse na perju teško se vide s daljine, kada izgleda nešto tamnija od sive čaplje. U letu, napred uperen zavoj vrata manje je zaobljen nego kod sive čaplje, čineći oštriji luk. Glava i vrat su uži i vijugaviji. Prsti su duži, stražnji prst strši u letu. Leđa i krila su plavosiva. Stopala su joj veća nego u sive čaplje.

Rasprostranjenost

Selica je koja u naše krajeve stiže krajem marta, a napušta ih najčešće u avgustu i septembru, nekad i kasnije. Kolonije ove čaplje u Hrvatskoj nalaze se u Kopačkom ritu, Krapje đolu, Jelas polju. Ova čaplja takođe nalazi se i u Balatonu i Valencijskim jezerima u Mađarskoj, Treboni u Češkoj, na više mesta u Slovačkoj, na Nižiderskom jezeru u Austriji, u Friziji i Utrechtu u Holandiji, u porečju reke Po u Italiji, Camargue u Francuskoj, delti Dunava u Rumuniji, te u Portugalu i Španiji. Osim što je ima u Europi, nastanjuje i Afriku i središnju Aziju. Crvena čaplja je stanovnik ritsko-močvarnih biljnih zajednica u kojima preovladava trska (Phragmites australis), fitocenozu trske s rančićem (Scirpo - Phragmitetum W. Koch 1926.). Iako je trska najčešće mesto zadržavanja i gnežđenja evropske populacije nalazimo je i u drugim staništima s drugačijim vegetacijskim obraštajem. Gnezdi se i na niskim grmolikim stablima jove, u vrbovoj šikari (kao u Krapjem đolu na Lonjskom polju). Zanimljivo je da su u Lonjskom polju nađena gnezda na stablima hrasta lužnjaka i grmovima gloga, a gnezdi se čak i na stablima do 25 m visine. Nakon ritualnog sparivanja koje je slično sivoj čaplji (Ardea cinerea Linn. 1758.), par zasniva gnezdo jednostavne građe izgrađeno od vlati šaša, trske i sl. materijala iz okoline. Još nedavno bila je najbrojniji stanovnik Kopačkog rita i ostalih močvara u Hrvatskoj. Danas se neredovno gnezdi. Nekoliko parova gnezdi se na Malom Dunavu između Vardarca i Eblina. Nasuprot tome, u 19. veku zabelešene su kolonije gde je i do 400 parova bilo zajedno na gnešđenju. Postale su retke i na seobi. Gnezdeća populacija na Vranskom jezeru jedina je u priobalnom delu Hrvatske, a čini preko 10% ukupne hrvatske populacije.

Ishrana

Hranu nalazi u plitkoj vodi. Hrani se malim ribama, žabama,insektima, malim sisavcima, gmazovima i pticama. Često nepomično čeka plen ili polako lovi pretraživanjem. Zauzima pozu za skrivanje kao bukavac. Spor je letač, dok leti vrat joj je uvučen. Dugi vrat za vreme leta izgleda zmijoliko, poprima oblik slova S. Poziv je glasno graktanje krek

Razmnožavanje

Gnezdi se u tršćaku i vrbovoj šikari. Nakon ritualnog sparivanja koje je slično sivoj čaplji, par zasniva gnezdo jednostavne građe izgrađeno od vlati šaša, trstike i sličnih materijala iz okoline. U gnezdu se nađe 4 do 5 plavozelenih jaja. Inkubacija traje 25-30 dana. Mladi napuštaju gnezdo za 7-8 nedelja. Roditelji su brižni i redovno ih hrane i štite od prejakog sunca i neprijatelja. Gnezda svijaju u čistoj ili mešovitoj koloniji s drugim vrstama čaplji: sivom, velikom belom (Egretta alba L. 1758.), žutom (Ardeola ralloides Scopol. 1769.), gakom (Nycticorax nycticorax L . 1758.) pa i sa žličarkom (Platalea leucorodia L. 1758.). U vazduhu se čuje nešto jače od sive čaplje, a za vreme gnežđenja, u koloniji čaplji glasanje je vrlo intenzivno danju i noću.

Zanimljivosti

Crvena čaplja i ljudi

22. marta 2004. Hrvatska pošta je u saradnji sa Svetskim fondom za očuvanje prirode izdala četiri prigodne poštanske marke s motivom crvene čaplje. Štite je mnoge međunarodne konvencije: Bonska iz 1975. i Bernska konvencija iz 1979., zatim Sporazum o zaštiti afričko-euroazijskih migratornih ptica močvarica (AEWA) iz 1995. Konvencija o zaštiti vodenih staništa iz Ramsara iz 1971. U Hrvatskoj je zaštićena zakonom o zaštiti prirode iz 2003. te Pravilnikom o zaštiti pojedinih vrsta ptica iz 1995.

Neprijatelji

Lisica i Šakali su joj jedini neprijatelji na ovom prostoru, sem ljudi.

Linkovi

Pripremila: Jelena Princip, IV-5

CRVENA ČAPLJA Ardea purpurea