Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Orao ribar
Pandion haliaetus

Taksonomija:

  • Carstvo (Regnum): Animalia
  • Tip (Phylum): Chordata
  • Klasa (Classis): Aves
  • Red (Ordo): Falconiformes
  • Porodica (Famillia): Pandionidae
  • Rod (Genus): Pandion
  • Vrsta (Species): P. haliaetus

Orao ribar je jedinstvena ptica, jedini član svoga roda. Veruje se su da orlovi ribari imali drugačiji evolucionarni put, pa se poprilično razlikuju od drugih grabljivica.

Opšti opis

Kao i kod većine ptica grabljivica, pa i kod orla ribara mužjak je sitniji od ženke: ženka je teška i do dva kilograma, dugačka malo više od pola metra, sa rasponom krila i do metar i 70 santimetara. Perje ovih ptica je braon boje, a na donjem delu tela žuto i belo. Glava je bela sa crnom maskom preko oč,iju, sve do krajeva glave. Dužice oka su zlatne do braon. Kratak rep i široka šiljata krila sa četiri duga pera, nalik na prste, i peto kraće, i to mu daje upečatljiv izgled.

Rasprostranjenost

Orao ribar može se pronaći širom planete. Ovih ptica grabljivica iz reda sokolova, ima na svim kontinentima osim na Antarktiku, zbog neodgovarajuće klime. Na osnovu predela koje naseljavaju, zoolozi su pripadnike ove ptičije vrste podelili na četiri podvrste. Ptice iz Severne Amerike i Evrope uglavnom su selice i zimuju na jugu, dok orlovi ribari sa Kariba i iz Australije celu godinu provode u svom staništu. Evropska populacija ovih ptica letuje uglavnom na severu - najviše ih ima u Skandinaviji i škotskoj, dok se zimi sele na sever Afrike.

Stanište

Orlovi ribari naseljavaju širok prostor staništa blizu vode, prvenstveno jezera, reka i priobalnih voda sa odgovarajućim količinama ribe. Gnezda uglavnom grade u okviru 6 do 7 milja od velikih jezera ili reka sa sporo tekućom vodom. Gnezda su sastavljena od raznih isprepletenih grančica, poređanih sa nekim mekim materijalima. Predeo oko gnezda je uglanvom otvoren, dajući pticama prostora da slete.

Ponašanje

Orao ribar nadleće vodu i, kada ugleda ribu, ustremi se ka njoj, sklopi krila i zaroni. Od tuda i drugi naziv Ronioc. Zavisno od iskustva i veštine, tek u svakom trećem ili četvrtom pokušaju uspeva da izroni sa plenom. Kada uzleti sa ribom u kandžama, svoj ulov namešta tako da je glava ribe okrenuta unapred, a zatim odleće na suvo, najčešće u blizinu gnezda, da bi jeo. Ukoliko je ulov previše krupan i ne može da ga pojede odjednom, orao će ga baciti. Ako je riba namenjena mladuncima, roditelji će je iskidati na parčiće pre nego što nahrane ptiće. čak i kada nauče da love i lete, mladi se često vraćaju u gnezdo, tražeći hranu od roditelja. Većina mladih ptica ne doživi zrelost jer s tradaju zbog nedostatka hrane ili završe kao plen drugih ptica grabljivica. Potpuno odraslima smatraju se tek kad navrše tri godine.

Ishrana

Od drugih krilatih grabljivica orao ribar se razlikuje po svom načinu ishrane, najviše jede ribu a samo ponekad sitnije ptice ili zmije. Kako bi bio što bliže hrani, gnezdi se pored vode, na močvarnom tlu, u blizini reka ili jezera.

Razmnožavanje

Sezona parenja orlova ribara traje od dva i po do četiri meseca. Selice se pare u aprilu i maju a ostale između decembra i marta. Selice se vraćaju na isto mesto. Mužjak obično stigne nekoliko dana ranije, a zatim, kad doleti i ženka, počinje zajednička popravka gnezda, kojem dodaju travke i slamčice, ali i papiriće, plastične kese i parčiće najlonskog konca koji je ostao iza ribolovaca. Mužjak se udvara ženki donoseći joj hranu kako bi pokazao da je sposoban da se brine o njoj i malim ptićima. ženka može da snese i do sedam jaja, u razmaku od po dan ili dva. Za vreme inkubacije, koja traje od pet do šest sedmica, mužjak je i dalje hrani, a to nastavlja da čini i kada se mladi ispile. Ptići dolaze na svet sa dan ili dva razlike, tako da najstarije mladunče ima najviše izgleda da preživi ako hrane nema dovoljno.

Literatura

  1. www.f.s.fed.us
  2. en.wikipedia.org
  3. www.naturia.per.sg
  4. Alfred Brem,"Život životinja", enciklopedija

Linkovi:

Pripremila: Radmila Mitrović, IV-3

Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Site map | Kontakt | © 2008 - 2015 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimn. "Veljko Petrović" Sombor | CSS-Cvele |