Rečni rak
Astacus Astacus
Taksonomija
- Carstvo: Animalia
- Tip: Arthropoda
- Podtip: Crustacea
- Klasa: Malacostraca
- Red: Decapoda
- Familija: Astacodeae
- Rod: Astacus
- Vrsta: A. Astacus
Građa
Klasa Malacostraca obuhvata preko 22.000 vrsta. Tu spadaju najkrupniji rakovi, mada ima i sitnih vrsta.
Imaju stalan broj segmenata, osam torakalnih i šest ili sedam abdomalnih. Najbrojniji red ( sa oko 10.000 vrsta ) je Decapoda i kod njih je glaveni i grudni
deo spojen u jednu celinu koja je prekrivena karapaksom. Prva tri para torakalnih ekstermiteta funkcionisu kao delovi usnog aparata tj. učestvuju u pridržavanju
hrane i nazivaju se maksilopede. Ovom redu pripadaju Astacus astacus - rečni rak, jastozi roda Homarus, krabe roda Maja, Cancer,
Carcinides i mnoge druge vrste.
Stanište:
Rečni rak živi u slatkim vodama od Francuske preko centralne Evrope, do Balkanskog poluostrva. Može se naći i na Britanskim ostrvima, Skandinaviji i zapadnim delovima bivšeg Sovjetskog saveza. Problemi i ugroženost: Ova vrsta je ugrožena velikim količinama otpadnih materija u vodenim ekosistemima, regulacijom vodenih tokova i preterabun nekontroliranim lovom. Isto tako ga ugrožavaju i strane (američke) vrste rakova unesene u Europu koje često sa sobom nose opasnu bolest – račiju kugu. Unesene strane vrste otporne su na račiju kugu, ali zato evropske vrste, pa tako i rečni rak, od nje ugibaju u velikom broju. Osim toga, američke vrste su agresivnije od domaćih evropskih vrsta, pa ih u borbi za prostor i hranu istiskuju iz njihovih staništa, a kako brzo rastu i razmnožavaju se, gotovo ih je nemoguće nadzirati. Zato je rečni rak zaštićen zakonom i njegovo iskorištavanje je pod strogom nadzorom većine država.
Upotreba rečnih rakova u ljudskoj ishrani
Od najstarijih dana slatkovodni rakovi se upotrebljavaju za ishranu. Kvalitet rakova se na tržištu ceni prema količini jestivog mesa. Ono se nalazi u velikim klještima, mišićima abdomena i repa. Mužjaci su razvijeniji, imaju šira leđa i veća klešta, pa su zbog toga i traženiji.Meso rakova je veoma ukusno i hranljivo, ono predstavlja biološki punovrednu hranu. Najukusniji su od sredine proleća do kraja jeseni. Rečni rakovi bogat su izvor proteina visoke biološke vrednosti, obiilja mineralnih sastojaka (naročito fosfora), a sadrže i znatne količine vitamina (naročito A i D). Izuzetno su bogati esencijalnim aminokiselinama i drugim supstancama potrebnih organizmu za rast, razvoj, intelektualni rad i druge veoma važne funkcije. Rečni rakovi imaju omega-3 masne kiseline oko 0,17 mg u 100 grama mase. Meso rakova se brzo i lako vari, ima malo vezivnog tkiva, povoljno utiče na metabolizam i organizam, sastojke odlično iskorištava.
Životni ciklus Atacus Astacus
Ženke Astacus Astacus seksualno sazrevaju kada dostignu dužinu od 7-8 cm. Parenje se odvija u jesen kada temperatura padne na otprilike 5º C. Prilikom parenja mužijak luči spermatofore na trbušni deo ženke, najčesće blizu njenih ginetalnih otvora. Posle nekoliko dana ženka ce leći na bočnu ili na leđnu stranu i poloziti jaja zajedno sa tečnošću koja će rastopiti skorene spermatofore. Spermine ćelije su onda oslobođenje i mogu da oplode jaja. Tečnost će stvoriti supstancu sličnu membrani koja pokriva jaja i sprečava ih da se slepe. Jaja su pričvrsćena na male nožice ispod repa. Inkubacija traje od oktobra pa do proleća. Jaja će se izleći pri temperaturi od 17 - 20ºC. Period inkubacije moze da varira u zavisnosti od visine temperature.
Broj oplođenih jajašaca je 50-200, zavisno od veličine ženke. No broj jaja koja će se izleći je manji zato što se neka jaja ne oplode ili ne prežive inkubacioni period.
Nakon izleganja larva će se visiti ispod ženke. Nakon prvog preobražaja ( obično 8 dana posle izleganja ), larva počinje da se udaljava od ženke,
mada će koristiti zaštitu majke tokom prve dve nedelje života. Tokom tog perioda ženka se ne hrani. 10-12 dana nakon prvog preobražaja kada su mladunci u
" 2 stadijumu detinjstva ", može se destiti da ženka krene da jede svoje mladunce. Tada mladi traže zaklon u okruženju i prolaze kroz preobražaj 5-6 puta
tokom prvog leta. Preobražaji prestaju krajem septembra ili kada se temperature spuste ispod 10ºC. Mladi račići su do zime dugi oko 20mm. U divljini potrebno
je 3-6 godina da bi rak narastao do veličine od 9cm kada se sme loviti.
Problemi i ugroženost:
Ova vrsta je ugrožena velikim količinama otpadnih
materija u vodenim ekosistemima, regulacijom vodenih tokova i preterabun nekontroliranim lovom. Isto tako ga ugrožavaju i strane (američke) vrste rakova
unesene u Europu koje često sa sobom nose opasnu bolest - račiju kugu. Unesene strane vrste otporne su na račiju kugu, ali zato evropske vrste, pa tako i
rečni rak, od nje ugibaju u velikom broju. Osim toga, američke vrste su agresivnije od domaćih evropskih vrsta, pa ih u borbi za prostor i hranu istiskuju
iz njihovih staništa, a kako brzo rastu i razmnožavaju se, gotovo ih je nemoguće nadzirati. Zato je rečni rak zaštićen zakonom i njegovo
iskorištavanje je pod strogom nadzorom većine država
Literatura:
Literatura na engleskom:
- "Freshwater crayfish aquaculture in North America, Europe, and Australia"- Jay V. Huner
- "Crayfish in Europe as alien species: how to make the best of a bad situation? "- Francesca Gherardi, David Malcolm Holdich
Literatura na srpskom:
- "Zoologija Invertebrata III deo " - Miloje Krunić
- "Kako žive životinje " - Alfred Edmund Brem
Linkovi:
Pripremio: Mastilović Gligor, IV-6
