Račić Gammarus Pulex, ponekad ga nazivaju pogrešnim imenom "zajednički slatkovodni švrća", je slatkovodna Amphipoda. Odrasli račić je obično oko 11mm dug (mada muškarci mogu biti dugi do 20 mm), sa zakrivljenim, braonžutom bojom. Ponekad, rod Gammarus je podeljen, u ovom slučaju, ove vrste će biti imenovane Rivulogammarus Pulex.
Telo račić je bočno spljošteno i lučno savijeno dužine do 15 mm. Obojenost tela menja se sa uslovima sredine od svetlo žute preko crvene do smeđe boje. Telo je sačinjneno iz tri celine: glave, grudi i abdomena. Na glavi se nalaze složene oči, antene u usni ekstremiteti. Na grudima se nalazi 7 pari nogu za lokomociju, pomoću kojih se veoma brzo kreću. Na abdomenu prva 3 para nogu služi za plivanje, a poslednja tri za odbacivanje. Ovaj drugi način kretanja, "skakutanjem" kroz vodu, jeste ono što će najpre otkriti njihovo prisustvo u nekoj vodenoj sredini. Odvojenih su polova. Ženke su sitnije.
Srećemo ih u velikom broju u čistim planinskim vodama i izvorima, ali i u vodama sa puno organskih materija u raspadanju ukoliko su takve vode plitke i bogate kiseonikom. Živi pretežno u tekućim vodama sa mnogo vodenog bilja. Rasprostranjeni su u srednjoj Evropi, delimično u zapadnoj i srednjoj Evropi, Balkanu.
Faktori koji utiču na njihovo pojavljivanje u vodi su temperatura, brzina vode, sastav vode...
Koristi se u ishrani, kao hrana ribama.
Budući da žive u svežoj vodi oni moraju potrošiti veliku količinu energije pomoću aktivnog transporta.Račići gube mineralne jone šireći se u vodi. Takav je slučaj kod svih slatkovodnih beskičmenjaka. Oni imaju nepristupačan ekoskelet za smanjenje gubitaka kroz širenje, ali takođe znači da imaju manje površine preko koga se obavlja aktivan transport. Da bi se izborili sa ovim oni oni apsorbuju vodu preko svojih škrga i apsorbuju jone u svoj probavni sistem.
Dr Harry Garms i dr Leo Borm, Fauna Evrope, priručnik za raspoznavanje životinjskih vrsta, Mladinska knjiga, Ljubljana, 1981.
Pripremila: Maćešić Maja, IV-6