Slatkovodne školjke
Bivalvia
Taksonomija
- Carstvo: Animalia
- Tip: Mollusca
- Klasa: Bivalvia
- Red: Schizodonta
- Porodica: Unionidae
Slikarska školjka
Taksonomija
- Rod: Unio
- Vrsta: Unio pictorum
Opšti opis
Unio pictorum ima svoje stanište u severnoj i severozapadnoj
Evropi i zapadnoj Aziji. Ime "slikarska školjka"
datira iz vremena kada su slikari oklop ove vrste školjke koristili
za spravljanje slikarskih boja. Promenljive je boje često zelenkasto-žuta
ili braon. Nema jako istaknute zube. Veličine 30-40 x 70-100 x 23-28 (visina) mm, izuzeci
su dugi i do 140 mm. Živi u rekama, ponekad je nalazimo u jezerima, kanalima, ali uglavnom u nizijama. Živi na
peščanoj podlozi obično na dubini do 6 m. Izbegava blatnjava i kamenita dna. Za opstanak preti joj
zagađenje voda. Kod nas je zabranjeno vađenje ove vrste školjki ako su manjih dimenzija od 8 cm.
Unio crassus
Taksonomija
- Rod: Unio
- Vrsta: Unio crassus
Opšti opis
Ova vrsta rečne školjke je kod nas zakonom zaštićena vrsta.
U svome razvoju dostiže veličinu od 25-45 x 40-70 x 20-28 mm.
Ima svoje stanište u Evropi, na Britanskim ostrvima, oko reka koje pripadaju Crnom moru i u Iraku. Oklop
joj je taman, najčešce crn, nekada sa zelenim šarama, elipsoidnog oblika. Živi u čistim vodama. Na
peskovitom i kamenitom dnu reka. Žive od 20-30 godina. Male školjke su veoma osetljive na bilo kakvo zagađenje
voda i treba im puno kiseonika.
Do 1950 god. bila je obilato zastupljena u slatkim vodama Evrope i koristila se kao hrana za svinje i kokoške na selima. Onda joj je broj znatno opao. Danas se nalazi pred istrebljenjem. Zagađenje vode, isušivanje bara i izumiranje riba na kojima parazitiraju dovelo je do pitanja opstanka ovih životinja. U Švajcarskoj ova populacija je vec gotovo istrebljena. Danas se radi na tome da se obustve industrijski projekti, koji ugrožavaju njihovo stanište.
Labudska školjka
Taksonomija
- Rod: Unio
- Vrsta: Anodonta cygnea
Opšti opis
Školjka je tanka. Veličine je 10-20 cm. i prilično ravna. Boja ljuske je često bledo zelenkasta ili braonkasta.
Ima je na geografskom području od britanskih ostrva do Sibira i južno, kao i u severnoj Africi. Nastanjuje reke, bare,
jezera.
Otečena rečna školjka
Taksonomija
- Rod: Unio
- Vrsta: Unio tumidus
Opšti opis
Rasprostaranjena je u rekama Hrvatske, Češke i
Nemačke, gde je posebno ugrožena, ima je u Letoniji, Litvaniji i na Britanskim ostrvima. Boja joj je braon ili
zelenkasta sa žutim šarama. Dimenzije ove školjke su 25-40 x 50-80 x 23-35 (visina) mm. Neki primerci su i do 120 mm.
Živi u sporim rekama, rukavcima i jezerima. Ima je i u veštačkim jezerima i ribnjacima. Voli peskovito dno i slabo
pokretljivu vodu. Živi do 9 m dubine. Izbegava kamenita područja i mulj. Zahteva čistiju vodu koja ima dosta
kiseonika, u odnosu na druge vrste ovih školjki. Danas je ova vrsta pred izumiranjem jer joj preti zagađenost vode kao
i čovek.
Anodonta Sinadonta woodiane
Taksonomija
- Rod: Anodonta
- Vrsta: Anodonta (Sinadonta) woodiane
Opšti opis
Školjka potiče iz istočne Azije
(Kina, Kambodža, Tajvan, Tajland, Japan) odakle je, zahvaljujuci čoveku, proširena i u Evropi (Mađarskoj,
Rumuniji, Francuskoj, Slovačkoj, Češkoj, Ukrajini ). Pretpostavlja se da je doneta u Evropu iz Azije 60-tih i
70-tih godina XX veka kada su uvežene ribe, kao što su glavaš i
beli amur
kako bi se regulisalo bujanje vodene vegetacije u jezerima i ribnjacima, a s njima je doneta i ova vrsta školjke.
Najvrerovatnije je došla kao larva zakačena na perajima ili škrgama riba. Prisutnost te vrste u graničnom
delu Dunava između Hrvatske i Srbije potvrđena je u istraživanjima provedenim u Srbiji i u Hrvatkoj. Konstatovano
je da nove vrste ugrožavaju ekosistem, stanište i autohtone vrste. U prodavnicama za akvaristiku, u Evropi se mogu
kupiti ove vrste školjki, a koristi se za biološku kontrolu i prečišćavanje voda.
Ova školjka je za sada najveća evropska slatkovodna školjka.
Zebrasta školjka
Taksonomija
- Rod: Anodonta
- Vrsta: Zebra mussel (Dressena plimorpha)
Opšti opis
Ova školjka poreklom je iz jezera južne Rusije.
Pretpostavlja se da se proširila putem stranih brodova. Može da postigne brojnost do 700.000 pojedinaca po metru
kvadratnom. Nastanjuje se na tvrdim predmetima, koje u potpunosti pokriva. Vrlo često zakači se na neku domaću
školjku i prosto je uguši. Veličine je nokta ili do 2 cm. Ime je dobila zbog prugastih šara i u mnogome
liči na neke vrste morskih školjki. Ima ih u tri boje 
Filtrira zagađenu vodu. Što se tiče razmnožavanja one su najplodnije od svih životinja. Počinje da se reprodukuje 6-7 nedelja od naseljavanja. Životni vek joj je do pet godina. Odrasla ženka Zebre školjke može proizvsti izmedu 30.000 i milion jaja godišnje. Oko 2-5% dagnji odraste. Obicno počnu od kraja proleća do početka leta slobodno da plivaju larve koje su mikroskopske veličine nevidljive golim okom. Odrasla Zebra školjka može da preživi van vode nekoliko dana ili nedelja ako je temperatura niska i vlažnost vazduha velika. U vodi otvaraju svoje ljuske. Oklop im je oštar. Hvataju se na čvrste predmete i stvaraju probleme kod brana i cevi koje su potopljene u vodi.
Upšteno o školjkama
Školjke(Bivalvia (bi = dva i valvus = kapak), Lamellibranchia ili Pelecypoda pripadaju ogromnoj grupi beskičmenjaka tzv. mekušcima. Postoji uglavnom, pet osnovnih grupa mekušaca. Školjke pripadaju klasi bivalnih (Bivalvia) mekušaca, a to su oni čije je telo smešteno između dva zaštitna kapka. Svi pripadnici ove klase imaju tela raznoraznih oblika koje je zaštićeno duplim, čvrstim ljušturama. Svi su obavezno vodene životinje.
Gornje Podunavlje pripada slatkovodnim vodama, tako da su ovde našle svoje stanište tzv."slatkovodne školjke". Najpoznatiji predstavnici su:
- Rečna školjka (Unio)
- Barska školjka (Anadonta)
- Slikarska školjka
Ne postoje tačno ispitani naučni podaci o svim vrstama školjki koje žive na ovom području, ali je zapaženo da se javljaju i druge vrste, za koje se predpostavlja da su unete poribljavanjem, te da su larve određenih vrsta školjki iz arzijskih predela unete tako što su bile zakačene na krljušti riba koje su unete u ove vode.
Rasprostranjenost
Školjke slatkovodnih voda žive u plićacima, naročito na mestima gde voda nije suviše brza. Za barsko područje češća je barska školjka. Ona je slična rečnoj, ali ima tanju ljušturu, iz razloga što je barska voda mirnija od one u rekama i kanalima. Školjke su pokrivene čvrstom ljušturom, koja se sastoji od dva pokretna kapka. Najveći deo života provode na dnu reka, kanala, bara, poluzarivene u peščano dno. Dugo ostaju nepokretne, a s vremena na vreme premeštaju se s mesta na mesto. Kreću se veoma sporo, 20 do 30 cm na čas, pri čemu ostavljaju za sobom duboku brazdu. Građa tela "slatkovodnih školjki" prilagođena je životu na peskovitom ili muljevitom dnu reka.
Građa tela "slatkovodnih školjki"
TELO školjki je veoma meko bez čvrstog unutrašnjeg skeleta, kao i kod svih mekušaca, ali joj je zato, radi zaštite, to telo prekriveno čvrstom ljušturom, sastavljenom od dva simetrična kapka. Oni su povezani snažnim mišićima koji se grče i tako zatvaraju ljušturu. Kada se ovi mišići olabave kapci se zatvaraju, pomoću elastične opne koja ih povezuje na leđnoj strani školjke. Duž leđne ivice oba kapka nalaze se zupci i udubljenja, tako da zupci jednog kapka ulaze u udubljenje drugog. To je brava i ona omogućava da se kapci čvršće uzglobe.
LJUŠTURA se sastoji od tri sloja:
- spoljašnjeg (tamne boje, rožnate građe i izbrazdan je užim i širim prugama koje se smenjuju. To je zato što ljuštura nejednako raste. Leti brže, a zimi sporije. Širi pojas stvara se leti a uži zimi.)
- srednjeg, poruclanskog sloja (bele je boje i bez sjaja)
-
unutrašnjeg (sedefast, sjajan i preliva se u svim bojama). Od
sedefastog sloja ljušture izrađivala su se nekada dugmad, dirke različitih muzičkih instrumenata i razni ukrasi.)
Porculanski i sedefasti sloj sastavljeni su od krečnjaka, što im daje veliku čvrstinu. Zahvaljujući čvrstoj ljušturi, meko telo školjki je zaštićeno. Ljuštura je u stvari spoljašnji skelet školjke, a i svih mekušaca ( puževa i zglavkara).
Kada slatkovodna školjka otvori ljušturu, može se videti da je unurašnja, sedefasta površina kapaka pokrivena glatkom kožom. Ona se kao beli plašt spušta od leđne strane tela niz bokove, pa se zato i zove plašt.
Plašt ima važnu ulogu, jer on u stvari i izgražuje ljušturu izlucujući za to potrebne materije. Tako se duž spoljašnje ivice plašta neprestano stvaraju prstenaste pruge, porculanskog i sedefastog sloja. Ljuštura raste jer je plašt stalno aktivan.
Kretanje
"Slatkovodne školjke" KREĆU se po dnu pomoću specijalnog organa - stopala. Stopalo se nalazi u sredini
školjke i kao da između kapaka visi učvršćeno za leđni deo školjke. To je mišičav organ,
izdužen i sa oštrom ivicom, tako da podseća na klin ili sekiru. Stopalo je uglavno uvek izbačeno između
kapaka i zariveno je u pesak.
Stopalo se izdužuje, razmiče čestice peska i pruža se unapred. Zatim se mišići stopala skupljaju i privlače čitavu školjku ka mestu na kome se stopalo učvrstilo.
Disanje
U šupljini izmedu stopala i plašta nalazi se, sa svake strane, po dva tanka mrka i poprečna izbrazdana listića. To su škrge, organi disanja koji upijaju kiseonik rastvoren u vodi. Škrge su pokrivene mnogobrojnim sitnim trepljama, isto kao i površina plašta i usni režnjevi. One svojim treperenjem izazivaju neprekidno proticanje vode oko škrga. Tako se obnavlja kiseonik potreban za disanje, a isto tako donose i nove čestice hranljivih materija.
Voda ulazi u unutrašnjost školjke kroz otvor na zadnjem kraju tela, koji viri iz peska. Voda se kreće kroz plaštanu
duplju i obliva škrge. Zatim izlazi kroz drugi otvor, iznad prvog, takođe na zadnjem kraju tela.
Ishrana
"Slatkovodne", a i ostale vrste školjki nemaju glavu,
ali se ipak razlikuju prednji i zadnji deo tela. Na prednjem delu u osnovi stopala, nalaze se usta. Zajedno sa tokom vode u
plaštanu duplju ulaze različite hranljive materije (biljni i životinjski otpaci, sitni organizmi), koji se
treperenjem trepalja i usnih pipaka uteruju u usni otvor. Hrana zatim odlazi u crevo, a nesvareni delovi izbacuju se napolje i sa
vodom izlaze kroz gornji otvor.
Osim organa za varenje, rečna, barska i slikarska školjka ima i krvni sistem, organe za izlučivanje i organe za razmnožavanje. Rad ovih organa usklađuje nervni sistem.
Razmnožavanje slatkovodnih školjki
"Slatkovodne školjke" razmnožavaju se polno
- jajima, koja polažu u ogromnom broju i čuvaju ih izmedu škržnih listića. Iz oplodenih jaja razvijaju se
larve (glohidije). Pocetkom letnjeg razdoblja zajedno s vodom koja se izbacuje iz tela školjke, izlaze i larve u okolnu vodu.
One su veličine od 0.1 do 0.4 milimetra.
Mlade rečne školjke takođe imaju po dva kapka, ali
ipak ne liče na odrasle školjke. Kapci larvi su trouglasti i na krajevima imaju po jednu oštru kukicu. Njihovo meko telo
snabdeveno je dugačkim lepljivim končićem koji lebdi u vodi. Larve slatkovodnih školjki jedno vreme slobodno
plivaju u vodi, a onda se zakače za škrge, kožu ili peraja neke ribe i tu žive parazitski. To se dešava tako
što se onog trenutka kada končić, dodirne površinu ribe, kapci zatvaraju i kukicama zakače za njenu kožu.
One larve koje ne uspeju da se prikače uginu. Mesto gde se pričvrstila larva riba preraste već kroz 24 časa
stvarajući epidermalnu čauru. Tada započinje preobražaj iz larve u mladu školjku i traje između 12 i
80 dana. Kada preobražaj završi, epidermalna čaura puca i mlada školjka napušta svoga domaćina i pada
na dno gde počinje novi život. Prisustvo glohidija (larvi) ne ostavlja nikakve posledice na ribama i one normalno
nastavljaju da žive, dok školjke otpočinju svoj samostalani život.
Neprijatelji
Prirodni neprijatelji rečnih i barskih školjki su rakovi, neke ptice, kao i čovek.
Zaštićena vrsta
Vrsta školjke pod nazivom UNIO CRASSUS (Rečna školjka) spada u grupu zaštićenih vrsta životinja i tretira se kao prirodna retkost.
Ako niste znali...
Zakonom o ribarstvu Republike Srbije regulisana je zabrana lova riba manjih od propisanih mera, a isto tako je regulisana i zabrana lova rečne školjke Unio pictorum dužine ispod 8 cm, kao i ostalih školjki, ako im je dužina manja od 6 cm.
Ribolov na unutrašnji sadržaj školjke uglavnom se koristi
pri lovu na soma i
šarana.
Šaran se na nju često lovi,
češće nego na kukuruz. Ako izvađeni sadržaj školjke dobro posolimo i ostavimo na hladno mesto,
možemo ga dugo čuvati sa neznatno izmenjenim svojvstvima. Mamac za soma načinjen od unutrašnjosti barske
školjke lako spada, a često ga pojedu i manje
ribe, pre degustacije
soma, pa pecaroši moraju
češće da proveravaju postavljeni mamac.
Štete od školjki
Zebrasta školjka može da nanese štete kod
brana ili pak kod cevi koje se potapaju u vodu. SAD godišnje izdvajaju oko 500 miliona dolara na čišćenje ovih
školjki koje su se nahvatale na raznim uređajima koji su potopljeni u vodama gde živi ova školjka.
Unošenjem novih vrsta tzv. invazivnih vrsta, takode može da dovede do uginuća postojećih starosedelaca - rečnih i barskih školjki.
Literatura
Snežana Pejaković i Slobodan Imperl, 1000 zašto 1000 zato, Vuk Karadžić*Beograd 1987.
Velika enciklopedija životinja, ITP "Zmaj", Novi Sad 2001.
Milorad M. Jankovic,Poznavanje prirode za VI razred osnovne škole, Zavod za izdavanje udžbenika SRS Beograd drugo izdanje
Linkovi
- Organizacija sportskih ribolovaca "Šaran"
- Lov i ribolov
- Vrste životinja zaštićene kao prirodne retkosti
- Unio crassus
- Unio pictorum
- Anodonta (Sinanodonta) woodiana
- Vjesnik
- Wikipedia
Pripremila: Nataša Arbutina, IV-5
