Srebrenički dunavac je stari tok Dunava. Zajedno sa Apatinskim i Monoštorskim ritom čini Gornje Podunavlje. Takođe, Srebrenički dunavac je pored Petreša, Starog dunavca i Staklara, jedna od najboljih mrestilišta na 2857 km dugom toku reke Dunava. Srebrenički rukavac je dugačak oko 6,5 km, a širok oko 10 m. Dubina uglavnom zavisi od vodostaja. Rečni rukavci su uglavnom plići zbog neprestanog nanošenja šljunka, pseka ili mulja. Tokom leta njegova dubina iznosi do 2 m. Snaga vode u rukavcu je izrazito manja u odnosu na glavni tok. Osim toga manja snaga vode teže razmešta taj sediment koji se polako nagomilava. Struja je tamo sporija, što zbog otpora i manje dubine, što zbog manje količine vode koja ulazi u rukavac. Na ovim prostorima, flora i fauna su veoma raznovrsne. Za vreme niske vode Srebrenicki rukavac moze privremeno presušiti, najčešće u zimskim i letnjim mesecima. U takvim prilikama vegetacija buja. Na ivicama raste trska, po vodi plutaju veliki listovi lokvanja, a u plićim delovima raste žuta perunika, šaševi i drugo bilje. Spora voda kao i bogata vegetacija privlače mnogobrojne ribe. U maju i junu vecina šarana i štuka ulaze u rukavce i mreste se. Guste, gotovo neprohodne ritske šume vrba i topola su zastupljene u ovim krajevima. Kurjak, rebratica i borak su jedne od najugroženijih vrsta koje svoje utočište nalaze na ovim prostorima. Srebrenički dunavac je jedna od retkih destinacija gde se jos uvek može uživati u veslanju, nesputanoj rici jelena i mirnim noćima.
Srebrenički dunavac je nastao pre oko 300 godina. Do tada je on bio glavni tok Dunav. Danas je na tom području postavljena administrativna granica između Srbije i Hrvatske upravo iz tog razloga. Velika je verovatnoća da će za 200 godina skroz nestati.
Pripremila: Dragana Dedić, IV-2