Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Vodeni bik
Botaurus stellaris

Taksonomija

  • Carstvo (Regnum) : Animalia
  • Tip (Phylum) : Chordata
  • Razred (Classis) : Aves
  • Red (Ordo) : Pelecaniformes
  • Porodica (Famillia): Ardeidae
  • Rod (Genus) : Botaurus
  • Vrsta (Species) : Botaurus stellaris

Izgled i opis

Opšti opis

Vodeni bik je ptica iz roda Botaurus. Pripada porodici čaplji. Vodene bikove je veoma teško uočiti u prirodi zato što su pravi majstori kamuflaže. Mnogo ih je lakše čuti nego videti zato što su mužjaci ove vrste veoma glasni, posebno u vreme parenja. Oglašavanje Vodenog bika se može čuti i do dva kilometra udaljenosti od ptice. Mužjaci i ženke su podjednakog rasta i mogu da dostignu veličinu od 69 do 81 cm. Nezgrapnog su izgleda a perije im je u nijansama smeđe boje sa crnim tačkama što im pomaze pri kamuflaži. Veći su od ostalih srodnih vrsta čaplji. Raspon krila im dostiže od 110 do 130 cm a telesna masa od 0.87 do 1.94 kg. Najčešće se vide leti, ranim jutrom, dok lete iz ili prema skloništu. Vrat je u letu savijen, a zamasi krila brzi.

Rasprostranjenost i stanište

Vodeni bik nastanjuje močvarna i barska područja širom Evrope i Azije. Odgovara mu umerena i topla klima. Ova ptica migrira u toplije krajeve ako se voda njihovog staništa preko zime ledi. Veliki bik obično migrira u Indiju, Afganistan i Centralnu Afriku. Tamo ostaju do početka proleća kada se ponovo vraćaju u severne krajeve iz kojih su došli, gde se razmnožavanju. Ako se voda u staništu preko zime ne ledi, Vodeni bikovi ne migriraju. U Srbiji Vodeni bik naseljava prostor Vojvodine. Procenjuje se da ukupna populacija ove vrste u Evropi iznosi izmedju 20 do 44.000 jedinki.

Ishrana

Vodeni bikovi su veoma dobri lovci. Obično love u plitkoj vodi. Hrane se uglavnom ribom, vodozemcima i krupnim beskičmenjacima.

Razmnožavanje

Tokom sezone parenja Vodeni bik doziva ženku glasnim oglašavanjem. Najčešće se čuju u zoru i sumrak. Vodeni bik je poligamna vrsta ptice, mužjak može imati nekoliko ženki. Ova ptica polaže jaja u gnezdo koje obično pravi ženka sama, bez pomoći mužjaka. Gnezdo ima prečnik od 30 cm. Ženka polaže 3 do 6 jaja u martu i aprilu. Mladunci provode prve dve nedelje u gnezdu. U Srbiji se gnezdi stabilna populacija procenjena na 150 do 250 parova. Uglavnom se gnezde u Vojvodini.

Literatura

  • Tajni život životinja, Đuzepe Zanini, Ljubljana 1973.

Linkovi

Slike

  1. Slika
  2. Slika

Pripremio: Aleksandar Sekereš, IV-4

Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Site map | Kontakt | © 2008 - 2015 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimn. "Veljko Petrović" Sombor | CSS-Cvele |