- CARSTVO Animalia
- KOLENO Arthropoda
- KLASA Insecta
- Balegar
- Bogomoljka
- Buba ronac
- Buba švaba
- Buba zlata
- Bubamara
- Bumbar
- Buva
- Gundelj
- Jelenak
- Kišna glista
- Komarac
- Krpelj
- Krompirova zlatica
- Lepokrili admiral
- Lastin repak
- Leptir kupusar
- Leptir panonski prelivac
- Leptir admiral
- Moljac
- Mravi
- Mrtvačka glava
- Obad
- Osa
- Pčelinji vuk
- Plavac
- Rovac
- Skakavac
- Smrdibuba
- Stonoga
- Stršljen
- Svitac
- Termiti
- Strižibuba topolina
- Strižibuba vrbina
- Šećerni četinaš
- Uholaža
- Vatrena stenica
- Vilin konjic
- Vodena škorpija
- Vodeni cvetovi
- Vrbina strižibuba
- Zrikavac
Bogomoljka
Mantis religiosa
Taksonomija
- Carstvo: Animalia
- Razdeo: Arthropoda
- Klasa: Insecta
- Potklasa: Pterygota
- Red: Mantodea
- Vrsta: Mantis religiosa
Opšti opis
Bogomoljke (Mantodea) su red insekata, koji broji oko 2.300 vrsta u 430 rodova.
Red obuhvata 9 familija, od kojih je najbrojnija i najrasprostranjenija Mantidae.
Bogomoljkama najsrodniji insekatski redovi su termiti (Isoptera) i bubašvabe
(Blattodea), zajedno sa kojima se ubrajaju u monofiletski nadred Dictyoptera.
Bogomoljke poseduju karakterističan oblik prednjih nogu, koje prilikom čekanja plena
drže u položaju sličnom položaju ruku pri molitvi. Ova osobina im je obezbedila
inaziv. 
Sem toga, bojom i
oblikom tela su vešto kamuflirane, što je još jedna
oosobina koje im omogućavaju da budu veoma uspešni grabljivci (predatori). Bogomoljke
imaju dužinu tela obično između 40 i 80 mm. Ženke su veće od mužjaka.
Najmanje su vrste iz familije Mantidae u Južnoj Americi čija je najmanja vrsta
Mantoidea tenuis duga oko 12 mm. Najveće vrste su u familijama Toxodera i
Ischnomantis i mogu biti dugačke 160 mm. Po izgledu bogomoljke su ljupke i neobične,
velike i obično zelene, sa prednjim nogama skupljenim kao za molitvu.
Uprkos njihovom miroljubivom stavu
bogomoljke su nemilosrdne grabljivice koje se hrane insektima, drugim
beskičmenjacima, a isto tako se i uzajamno proždiru. Love isključivo koristeći
čula vida, te su zato aktivne samo tokom dana. Njihove krupne i ispupčene oči na
bočnim stranama glave, omogućavaju dvooko viđenje (binokularni vid) što
im omogučava da tačno procenjuju rastojanje. Kada se usmere na plen, njišu se blago
napred i nazad kao cvet ili list na vetru i okreću glavu (imaju pokretni vrat) prema potencijanoj
hrani. Iznenada prelaze u napad, snažno hvatajući žrtvu srpasto povijenim prednjim
nogama naoružanim nazubljenim ivicama. Da bi se prikrile od ptica i guštera, bogomoljke se
odlično kamufliraju kao lišće i grančice. Većina živi u tropima, ali se
mogu naći širom sveta i cenjene su od strane baštovana. Bogomoljke obavljaju čudan
proces parenja u kojem ženka proždire manjeg mužjaka. U stvari, ženka mora da pojede
mužjakovi glavu da bi on mogao da napravi odgovarajuće pokrete pri parenju. Jaja bogomoljke
polažu zbijena u masi i pokrivaju ih penušavim materijalom.
Naziv
Naučno ime Mantodea potiče od grčkih reči Mantis što znači prorok, i Eidos, što znači oblik. Naziv je skovan 1838. godine od strane nemačkog entomologa Hermana Burmajstera.
Istorija proučavanja
Sistematizacija bogomoljki je dugo bila problem. Bogomoljke, zajedno sa paličnjacima, su nekad stavljane u red Orthoptera sa bubašvabama (Blattodea) i Grylloblattodea. Kristiensen je 1991. godine stavio bogomoljke u red Dictyoptera zajedno sa bubašvabama i termitima.
Linkovi
Slike
Pripremila: Milana Brnović, IV-6
