Biljke
Zavisno o mikroreljefu odnosno dužine trajanja vode na staništu (poplavne i podzemne vode), razvile su se različite
biljne zajednice. Na vodenoj površini u proleće lelujaju se beli cvetovi, zatim ubrzo procvetaju lopoči i lokvanji, a leti se
najveći deo vodenih površina prekrije žutim prekrivačem plavuna. Na nešto višim terenima se prostiru mozaično trska, oblič
i šaš, gusto i visoko raslinje koje pruža odličan zaklon pticama močvaricama i drugim životinjama. Te površine mestimično
presecaju grede sa gustim, neprohodnim žbunjem, sa starim vrbama u čijim dupljama nalaze dobra skloništa kuna i zlatica, divlja
mačka, sova i druge vrste. Na najvišim gredama nalazimo hrastove, jasen i topole zadivljujućih dimenzija u čijim krošnjama orao
belorepan svija svoje gnezdno kao i druge ptice grabljivice sa ovog područija.
Ovaj jedinstveni mozaik vodenih, močvarnih i kopnenih ekosistema značajan je centar ekosistemskog, specijskog i genetskog diverziteta.
Očuvan je veći broj retkih i ugroženih biljnih vrsta i njihovih zajednica od nacionalnog i međunarodnog značaja, kao i osetljiva staništa koja predstavljaju međunarodni prioritet u zaštiti.
Ovo područje stanište je retkih biljnih vrsta kao što su kukurjak (Eranthis hyemalis), rebratica (Hottonia palustris) i borak (Hippuris vulgaris).
Sadrži raznovrsnu šumsku vegetaciju (zajednice bele vrbe, crne johe, crne i bele topole, bresta, jasena, reliktne šume hrasta lužnjaka i dr.)
Termofilne šume cera, prošarane ostacima nekadašnjeg plavljenja celog prostora (značajno ograničeni nasipima koji su u međuvremenu izgrađeni) i vlažne livade, ovde su prostranije nego igde u Srbiji.
Na močvarnim i vlažnim livadama, kao i po obodu bara, ovde se između ostalih zeljastih biljaka može videti nekoliko vrsta orhideja (rod Orchis), jezičasti ljutić (Ranunculus lingua), perunika (Iris spuria), barska perunika (Iris pseudacorus),
trska (Phragmites communis) i rogoz (rod Typha). Površinu vode bara i rukavaca krase mnogobrojni krupni beli i žuti cvetovi i skoro okrugli zeleni listovi belog (Nymphaea alba) i žutog (Nuphar luteum) lokvanja.
Dunav, samim tim što predstavlja izvor života za mnoge biljne i životinjske forme, pružao je i pruža mogućnosti ćoveku za bavljenje raznim delatnostima, od kojih je, naročito u prošlosti, zavisio njegov opstanak.
Savremeno shvatanje zaštite prirode, koje bazira na principima održivosti, pretpostavlja aktivnu ulogu ljudi, naročito lokalnog stanovništva, koje predstavlja okosnicu zaštite i razvoja prirodnih dobara. Jer, reč je o živom i aktivnom procesu koji podrazumeva okretanje prema uzgoju, zaštiti, turizmu, edukaciji i tome sličnim formama.
Linkovi
Pripremila: Olivia Martinčević Mikić
