Kišna glista
Lumbricus terrestis
Taksonomija
- Carstvo: Animalia
- Koleno: Annelida
- Razred: Clicelatta
- Podrazred:Olygochaeta
- Red: Haplotaxida
- Porodica: Lumbricidae
- Rod: Lumbricus
- Vrsta: L.Terrestis
Uvod
Kišna glista spada u red maločekinjastih crva, tj.
Olygochaeta (lat.olygo = malo, siromašno).
U ovu grupu spadaju, morske, slatkovodne i zemljišne gliste.
Kišna glista ima izduženo člankovito telo koje je
pogodno za bušenje rupa i tunela u zemlji.
Dužina tela varira od 0,5 mm pa čak i do 3 m kod nekih vrsta.
Imaju oči, ali one nisu dovoljno razvijene. Poseduju veliku moć regeneracije.
Građa tela
Na površini tela nalazi se jednoslojan epitel koji luči tanku kutikulu. Kutikula je porozna i kroz nju se izlučuje sekret i sluz koja vlaži površinu tela, čime se smanjuje trenje i olakšava razmena gasova (disanje se vrši preko površine tela). Ispod epitela nalazi se sloj kružne, a ispod njega sloj uzdužne muskulature. Na površini tela se nalazi pojas žlezdanog epitela (klitelum) koji luči sluz (što pomaže pri parenju) i kokon. Na prednjem delu tela nalazi se mali zaobljeni režanj, a iza njega je segment (peristomijum) na kome je usni otvor. Celom je u vidu parnih meškova koji su okruženi peritoneumom. Peritoneum obrazuje dorzalnu i ventralnu mezenteru i pregrade (septe) između segmenata. Septe i mezentere drže crevo u središnjem delu. Celomska tečnost igra ulogu hidrauličnog kostura.
Kretanje
Kretanje se odvija širenjem i skupljanjem trbušnih mišića (kao valovi) uz odupiranje hetama o podlogu. Pri ovakvom kretanju se svaki segment ponaša kao zasebna vrećica unutar koje se nalazi tečnost i okružen je mišićima. Kružni i uzdužni mišići se kontrahuju antagonistički.
Nervni sistem
Nervni sistem je lestvičast. Sastoji se od moždane ganglije od koje se unazad pruža parno trbušno stablo. U svakom segmentu se nalazi po par ganglija povezanih međusobno poprečnim vezama i istovremeno uzdužnim vezama sa parom ganglija susednih segmenata (podseća na lestvice).
Rasprostranjenost
Rasprostranjene su skoro svuda. 
Nalaze se u stajskom đubrištu, pored reka, u blatu, šumama, livadama,
u dvorištima itd.
Izlaze samo noću, ređe danju, osim posle kiše.
Gliste su aktivne od proleća do jeseni. Zbog široke rasprostranjenosti ljudi ih
suzbijaju tako sto osiromašuju pH vrednost zemlje
dodavanjem peska ili tako što u zemlju dodaju fiziološke kisele rastvore i
preparate.
Ishrana
Kišne gliste imaju crevo koje je kao prava cev (jedino ono nije segmentirano), koje počinje usnim otvorom, nastavlja se na ždrelo (funkcioniše kao pumpa), jednjak, voljku, želudac, srednje i zadnje crevo i završava analnim otvorom. Pošto se hrane organskim materijama koje se nalaze u zemljištu i moraju dospeti u njihov organizam, kroz njihovo telo prolazi velika količina zemlje. Neprestalno rijući i gutajući zemlju dolaze do biljnih otpadaka koje jedu i izbacivanjem ostataka zajedno sa zemljom đubre zemljište tako što uvlače lišće sa površine i kasnije to pretvaraju u svoju hranu. Kopajući tunele provetravaju zemljište. Pošto se ne hrane korenjem, ne smetaju biljkama u razvoju. Naprotiv, zbog njihovog provetravanja zemlje korenje biljke se lakše širi.
Razmnožavanje
Na površini tela nalaze se polne žlezde koje luče polne ćelije.
Razmnožavanje se vrši preko kože pomoću kliteluma i kokona.
Razmnožavaju se hermafroditno. Spajanjem dve jedinke razmenjuju se spermatozoidi,
koji se polažu u kokone.
Posle parenja glista odbacuje kokone zajedno sa zalihama hrane i iz njih se direktno
razvijaju nove jedinke.
Literatura
- "Biologija za drugi razred gimnazije" - Petrov, Kalezić
- "Divlje životinje" - Džon Farndon
Linkovi
Pripremila: Ivana Sunarić, IV-6
