Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Cer
Quercus cerris

Taksonomija

  1. CARSTVO:Plantae
  2. RAZDEO: Magnoliophyta
  3. KLASA:Magnoliopsida
  4. RED:Fagales
  5. PORODICA:Fagaceae
  6. ROD:Quercus

Opšti opis

Cer je listopadno drvo, visoko i do 30 metara sa prečnikom debla preko 100 cm. Kora veoma karakteristična zbog upadljivo crvene boje u dnu brazdi, inače je sive boje i duboko je uzdužno izbrazdana, sa retkim, uskim, poprečnim pukotinama. Korenov sistem jako razvijen, s centralnim korenom. Pupovi do 2cm dugi, dlakavi, u osnovi opkoljeni brojnim, končasto-linearnim, do 2 cm dugim, krutim zaliscima, ljuske sitno dlakave. Listovi na dlakavoj, 5-25 mm dugoj peteljci; plojka duga 5-15 cm i do 9 cm široka, oblikom veoma polimorfna, kožasta, na licu tamnozelena, pomalo rapava, gola ili posuta sitnim zvezdastim dlačicama, na naličju pepeljasta ili žućkasta. Cvetovi jednopolni; muški sakupljeni u rastresite cvasti na tankoj osovini, dugoj 4-11 cm; ženski na zajedničkoj dlakavoj peteljci. Kupula poluloptasta, do 2 cm visoka i 1-2 cm široka sa brojnim pepeljastodlakavim, do 1 cm dugim, stipulama, koje su končasto linearne, šiljaste (kupula podseća na šubaru). Plod(žir)- pojedinačan ili po 2-4 zajedno, sedeži ili na dršci dugoj do 3 cm; 2-4 cm dug, do 2,5 cm debeo, go, uzduž fino izbrazdan; zri druge godine, u septembru ili oktobru.

Biologija

Cer je jednodomna (na jednoj te istoj biljci se nalaze i muški iženski cvetovi), anemofilna (prilagođena na oprašivanje pomoću vetra), heliofilna (biljka svetla) razvija se u uslovima potpune dnevne svetlosti tj. ne podnosi senku. Takođe je i kserotermna vrsta (više voli suv vazduh, sušu i suvo zemljište ). Ima dobru izdanačku snagu. Doživi starost do 300 godina. Vreme cvetanja je u Aprilu i Maju ( paralelno sa listanjem) ponekad i u Junu. Razmnožava se semenom.

Stanište

Cer najbolje uspeva na krečnjaku ili silikatu, pretežno na dubljim, slabo kiselim zemljištima, najčešće u brdskom pojasu, u zoni listopadnih kserotermnih i mezotermnih šuma. Učestvuje u izgradnji različitih šumskih zajednica.

Rasprostranjenost

Cer je rasprostranjen po južnoj i jugoistočnoj Evropi, Maloj Aziji i Siriji. Od zemalja bivše Jugoslavije cera ima u: Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji.

Neprijatelj

Cer nema prirodnih neprijatelja, jedini neprijatelj je čovek koji prekomernom sečom uništava preostale šumske zajednice cera. Podizanjem svesti čoveka smanjio bi se broj ilegalnih seča.

Zanimljivosti

U srba ima lep običaj da se na Badnje veče ili Božićno jutro unosi badnjak u kuću. Najčešće je to cerova grana kao simbol snage, postojanosti i berićeta.

Litreratura

  1. Atlas drveća i grmlja; Čedomil Šilić

Linkovi

Pripremio: Strahinja Marjanović IV-5

Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Site map | Kontakt | © 2008 - 2015 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimn. "Veljko Petrović" Sombor | CSS-Cvele |